{"id":29,"date":"2023-09-28T15:27:03","date_gmt":"2023-09-28T15:27:03","guid":{"rendered":"https:\/\/gruzankinkutak.com\/?p=29"},"modified":"2024-10-31T07:06:34","modified_gmt":"2024-10-31T07:06:34","slug":"kuda-posle-50-e","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gruzankinkutak.com\/index.php\/2023\/09\/28\/kuda-posle-50-e\/","title":{"rendered":"Kuda posle 50-e?"},"content":{"rendered":"\n

Ne traje mladost zauvek<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sigurno ste se svi u nekom trenutku u svom \u017eivotu pitali za\u0161to ne postoji neki vremeplov da nas vrati u mladost, u ono vreme euforije i ose\u0107aja da je sve mogu\u0107e. Uvek sam se radovala svakom ro\u0111endanu i govorila ljudima oko sebe da se ne pla\u0161im starosti, jer svaka godina nosi ne\u0161to novo \u0161to jedva \u010dekam da istra\u017eim. Ali sam \u010dak i ja mnogo puta po\u017eelela da sednem u vremeplov i vratim se u mladost. Najvi\u0161e zbog poslovnih prilika.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"Devojka<\/figure>\n\n\n\n

A sada sam puna energije i elana da promenim svoju sudbinu. Kada se okrenem unazad, imam ose\u0107aj da nikada u \u017eivotu nisam imala ovoliko samopouzdanja da uzmem \u017eivot u svoje ruke. I zaista, ba\u0161 je pravo vreme za to.<\/p>\n\n\n\n

10. juna ove godine napunila sam 49-tu. Jo\u0161 neki mesec i na moj prag sti\u017ee i 50-ta. To i nije toliko stra\u0161no, ali kada se setim jednog svog intervjua za posao kada sam imala 29 godina, ta cifra me stra\u0161no pla\u0161i. Naime, devojka sa kojom sam vodila razgovor mi je otvoreno i bezobrazno rekla da sam prestarela, jer oni primaju radnike samo pre 30-e. Na moju izjavu da ja imam 29, i da punim 30 tek za neki mesec, do\u010dekala me je izjava da je to isto.<\/p>\n\n\n\n

Da li ste se ikada osetili kako vam vreme izmi\u010de i da sve \u0161to ste \u017eeleli da uradite ne\u0107ete sti\u0107i? Ja sam se tada tako osetila. Prihvatala sam poslove koji su bili ispod mojih kvalifikacija, a u me\u0111uvremenu radila kao hobi, ili volonterski sve ono \u0161to sam \u017eelela da radim u svom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

Jednom davno, kada sam u osnovnoj \u0161koli po\u010dela sa pisanjem svog prvog romana, zatekla sam svoju majku kako \u010dita ono \u0161to sam ja napisala. Sva puna strepnje \u010dekala sam njen sud, jer me je ona nau\u010dila da volim knjige. Pogledala me je i rekla; <\/p>\n\n\n\n

“Svetlana, mnogo je lepo ovo \u0161to si napisala. Zaista mi se svi\u0111a. Ali, na \u017ealost, u Jugoslaviji se od pisanja romana ne mo\u017ee \u017eiveti. “<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pogodile su me te njene re\u010di, ali su se urezale u moju du\u0161u zauvek. Nisam manje volela knjige, niti sam manje pisala, naprotiv. Samo sam po\u010dela da razmi\u0161ljam o zanimanjima od kojih mo\u017ee da se \u017eivi, a pisanje stavila po strani kao svoj hobi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u017divot me je, kao \u0161to sam na po\u010detku rekla, bacao na sve strane i moje pisanje je postajalo sve sporednije. A onda je do\u0161lo do preokreta, sasvim slu\u010dajno. Do\u0161la sam do inspiracije za jednu pri\u010du i uz pomo\u0107 velikog broja mojih prijatelja uspela da objavim svoj prvi roman. I to je bio moj prvi trijumf i dokaz da se moje pisanje ne svi\u0111a samo meni i mojoj majci, ve\u0107 mnogo \u0161iroj publici.<\/p>\n\n\n\n

Moji poslovni uspesi su se i dalje nizali, a ja nisam mogla da stanem. Jurila sam i \u017eivela 5 dana u jednom danu. Pisala sam, organizovala knji\u017eevne ve\u010deri, koncerte, razne radionice… Radila kao humanitarac za samohrane roditelje i decu… U\u017eivala sam u svakom minutu tog svog posla koji sam radila volonterski, ili za tek toliki honorar da pokrijem svoje tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan mi je bio kratak i \u010dinilo mi se da kada legnem da spavam gubim dragoceno vreme. Radila sam u mnogim firmama, kao obi\u010dan radnik, u fabrikama i od tog novca izdr\u017eavala sebe i decu. I sve vreme sam i dalje u\u010dila, svaku edukaciju koju sam mogla sebi da priu\u0161tim ja sam propratila, da bih izgradila sebe. I nosila sam u svom srcu nadu da \u0107e neki poslodavac videti moju vrednost i pru\u017eiti mi priliku da radim posao koji volim. <\/p>\n\n\n\n

Kada sam napunila 40 godina, pomislila sam da je kraj, da je kasno za nove po\u010detke i da sam \u0161to se ti\u010de karijere postigla sve \u0161to je bilo mogu\u0107e. Bila sam razo\u010darana koli\u010dinom znanja i energije u meni, a da to nisam uspela da iskoristim. <\/p>\n\n\n\n

\"Crnokosa<\/figure>\n\n\n\n

Razmi\u0161ljala sam o preduzetni\u0161tvu, ali nisam imala hrabrosti da se uhvatim u ko\u0161tac sa birokratijom i mogu\u0107no\u0161\u0107u da nemam klijente. Po\u010dela sam da hranim svoje strahove, umesto svoje snove. Tada se u moj \u017eivot uplela Sne\u0161ka Markovi\u0107 sa svojim newsletter-om. Dobila sam snagu, volju, poletnost. Na edukaciji za kopirajtera sam shvatila vrednost mojih re\u010di, a zahvaljuju\u0107i tim re\u010dima, dobila sam i svoje prve klijente.<\/p>\n\n\n\n

Osetila sam da \u017eivot mo\u017ee da se preokrene ako imate volje i \u017eelje. Jedino \u0161to vam jo\u0161 treba to je i znanje. A u znanje treba malo i ulo\u017eiti. <\/p>\n\n\n\n

Znate onaj ose\u0107aj kada vam se u\u010dini da su se najzad sve kockice poslo\u017eile i da se svemir udru\u017eio da vam svim silama pomogne da se snovi ostvare? Ja sam taj ose\u0107aj imala kada sam objavila svoj prvi roman, pa sada.<\/p>\n\n\n\n

Angie digital se pojavila u mom vidokrugu ba\u0161 u trenutku kada mi je bila potrebna. To je bio jo\u0161 jedan komadi\u0107 slagalice koji mi je bio neophodan da bih dobila dovoljno snage da krenem u svoj pohod.<\/p>\n\n\n\n

\"tri<\/figure>\n\n\n\n

I tako je ideja o agenciji Gru\u017eankin kutak<\/strong> najzad potpuno zaokru\u017eena. https:\/\/www.facebook.com\/gruzankapisesrcem<\/a><\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e mi niko ne\u0107e re\u0107i da sam prestara za posao kojim se bavim. Jer za moj posao je neophodno da se ima iskustvo. I ne\u0107u morati da ustajem rano zbog posla koji ne volim. Ostaja\u0107u do kasno zbog posla koji me ispunjava emotivno i intelektualno. I naravno, ne\u0107u morati da idem u tre\u0107u smenu u fabriku i da sa \u017ealjenjem gledam u krevet koji me mami. Svake no\u0107i \u0107u zadovoljno sanjati svoje nove poslovne uspehe koje \u0107u ostvariti zajedno sa vama.<\/p>\n\n\n\n

\"Jesen,<\/figure>\n\n\n\n

Svaka godina u mom \u017eivotu je bila toliko puna de\u0161avanja, uspona i padova, uzbu\u0111enja, da mi deluje kao da sam pro\u017eivela 150 godina, a ne 50. Pre 30 godina sam bila mi\u0161ljenja da kada stignem u ovo svoje doba, bi\u0107u spremna za odmor i penziju. To mi danas nije ni na kraj pameti. Ja imam ose\u0107aj kao da je moj \u017eivot tek po\u010deo.<\/p>\n\n\n\n

Pridru\u017eite mi se na ovom mom putovanju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne traje mladost zauvek Sigurno ste se svi u nekom trenutku u svom \u017eivotu pitali za\u0161to ne postoji neki vremeplov da nas vrati u mladost, u ono vreme euforije i ose\u0107aja da je sve mogu\u0107e. Uvek sam se radovala svakom ro\u0111endanu i govorila ljudima oko sebe da se ne pla\u0161im starosti, jer svaka godina nosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":54,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"\n

Ne traje mladost zauvek<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sigurno ste se svi u nekom trenutku u svom \u017eivotu pitali za\u0161to ne postoji neki vremeplov da nas vrati u mladost, u ono vreme euforije i ose\u0107aja da je sve mogu\u0107e. Uvek sam se radovala svakom ro\u0111endanu i govorila ljudima oko sebe da se ne pla\u0161im starosti, jer svaka godina nosi ne\u0161to novo \u0161to jedva \u010dekam da istra\u017eim. Ali sam \u010dak i ja mnogo puta po\u017eelela da sednem u vremeplov i vratim se u mladost. Najvi\u0161e zbog poslovnih prilika.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"Devojka<\/figure>\n\n\n\n

A sada sam puna energije i elana da promenim svoju sudbinu. Kada se okrenem unazad, imam ose\u0107aj da nikada u \u017eivotu nisam imala ovoliko samopouzdanja da uzmem \u017eivot u svoje ruke. I zaista, ba\u0161 je pravo vreme za to.<\/p>\n\n\n\n

10. juna ove godine napunila sam 49-tu. Jo\u0161 neki mesec i na moj prag sti\u017ee i 50-ta. To i nije toliko stra\u0161no, ali kada se setim jednog svog intervjua za posao kada sam imala 29 godina, ta cifra me stra\u0161no pla\u0161i. Naime, devojka sa kojom sam vodila razgovor mi je otvoreno i bezobrazno rekla da sam prestarela, jer oni primaju radnike samo pre 30-e. Na moju izjavu da ja imam 29, i da punim 30 tek za neki mesec, do\u010dekala me je izjava da je to isto.<\/p>\n\n\n\n

Da li ste se ikada osetili kako vam vreme izmi\u010de i da sve \u0161to ste \u017eeleli da uradite ne\u0107ete sti\u0107i? Ja sam se tada tako osetila. Prihvatala sam poslove koji su bili ispod mojih kvalifikacija, a u me\u0111uvremenu radila kao hobi, ili volonterski sve ono \u0161to sam \u017eelela da radim u svom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

Jednom davno, kada sam u osnovnoj \u0161koli po\u010dela sa pisanjem svog prvog romana, zatekla sam svoju majku kako \u010dita ono \u0161to sam ja napisala. Sva puna strepnje \u010dekala sam njen sud, jer me je ona nau\u010dila da volim knjige. Pogledala me je i rekla; <\/p>\n\n\n\n

\"Svetlana, mnogo je lepo ovo \u0161to si napisala. Zaista mi se svi\u0111a. Ali, na \u017ealost, u Jugoslaviji se od pisanja romana ne mo\u017ee \u017eiveti. \"<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pogodile su me te njene re\u010di, ali su se urezale u moju du\u0161u zauvek. Nisam manje volela knjige, niti sam manje pisala, naprotiv. Samo sam po\u010dela da razmi\u0161ljam o zanimanjima od kojih mo\u017ee da se \u017eivi, a pisanje stavila po strani kao svoj hobi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u017divot me je, kao \u0161to sam na po\u010detku rekla, bacao na sve strane i moje pisanje je postajalo sve sporednije. A onda je do\u0161lo do preokreta, sasvim slu\u010dajno. Do\u0161la sam do inspiracije za jednu pri\u010du i uz pomo\u0107 velikog broja mojih prijatelja uspela da objavim svoj prvi roman. I to je bio moj prvi trijumf i dokaz da se moje pisanje ne svi\u0111a samo meni i mojoj majci, ve\u0107 mnogo \u0161iroj publici.<\/p>\n\n\n\n

Moji poslovni uspesi su se i dalje nizali, a ja nisam mogla da stanem. Jurila sam i \u017eivela 5 dana u jednom danu. Pisala sam, organizovala knji\u017eevne ve\u010deri, koncerte, razne radionice... Radila kao humanitarac za samohrane roditelje i decu... U\u017eivala sam u svakom minutu tog svog posla koji sam radila volonterski, ili za tek toliki honorar da pokrijem svoje tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan mi je bio kratak i \u010dinilo mi se da kada legnem da spavam gubim dragoceno vreme. Radila sam u mnogim firmama, kao obi\u010dan radnik, u fabrikama i od tog novca izdr\u017eavala sebe i decu. I sve vreme sam i dalje u\u010dila, svaku edukaciju koju sam mogla sebi da priu\u0161tim ja sam propratila, da bih izgradila sebe. I nosila sam u svom srcu nadu da \u0107e neki poslodavac videti moju vrednost i pru\u017eiti mi priliku da radim posao koji volim. <\/p>\n\n\n\n

Kada sam napunila 40 godina, pomislila sam da je kraj, da je kasno za nove po\u010detke i da sam \u0161to se ti\u010de karijere postigla sve \u0161to je bilo mogu\u0107e. Bila sam razo\u010darana koli\u010dinom znanja i energije u meni, a da to nisam uspela da iskoristim. <\/p>\n\n\n\n

\"Crnokosa<\/figure>\n\n\n\n

Razmi\u0161ljala sam o preduzetni\u0161tvu, ali nisam imala hrabrosti da se uhvatim u ko\u0161tac sa birokratijom i mogu\u0107no\u0161\u0107u da nemam klijente. Po\u010dela sam da hranim svoje strahove, umesto svoje snove. Tada se u moj \u017eivot uplela Sne\u0161ka Markovi\u0107 sa svojim newsletter-om. Dobila sam snagu, volju, poletnost. Na edukaciji za kopirajtera sam shvatila vrednost mojih re\u010di, a zahvaljuju\u0107i tim re\u010dima, dobila sam i svoje prve klijente.<\/p>\n\n\n\n

Osetila sam da \u017eivot mo\u017ee da se preokrene ako imate volje i \u017eelje. Jedino \u0161to vam jo\u0161 treba to je i znanje. A u znanje treba malo i ulo\u017eiti. <\/p>\n\n\n\n

Znate onaj ose\u0107aj kada vam se u\u010dini da su se najzad sve kockice poslo\u017eile i da se svemir udru\u017eio da vam svim silama pomogne da se snovi ostvare? Ja sam taj ose\u0107aj imala kada sam objavila svoj prvi roman, pa sada.<\/p>\n\n\n\n

Angie digital se pojavila u mom vidokrugu ba\u0161 u trenutku kada mi je bila potrebna. To je bio jo\u0161 jedan komadi\u0107 slagalice koji mi je bio neophodan da bih dobila dovoljno snage da krenem u svoj pohod.<\/p>\n\n\n\n

\"tri<\/figure>\n\n\n\n

I tako je ideja o agenciji Gru\u017eankin kutak<\/strong> najzad potpuno zaokru\u017eena. https:\/\/www.facebook.com\/gruzankapisesrcem<\/a><\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e mi niko ne\u0107e re\u0107i da sam prestara za posao kojim se bavim. Jer za moj posao je neophodno da se ima iskustvo. I ne\u0107u morati da ustajem rano zbog posla koji ne volim. Ostaja\u0107u do kasno zbog posla koji me ispunjava emotivno i intelektualno. I naravno, ne\u0107u morati da idem u tre\u0107u smenu u fabriku i da sa \u017ealjenjem gledam u krevet koji me mami. Svake no\u0107i \u0107u zadovoljno sanjati svoje nove poslovne uspehe koje \u0107u ostvariti zajedno sa vama.<\/p>\n\n\n\n